16. Sep. 2013 Izveštaj sa studijskog putovanja uèenika osnovnih škola u Gising


U saradnji opštine Bogatiæ i opštine Bijeljina u periodu od 08.09. do 13.09.2013. g. deset uèenika iz svih osnovnih škola naše opštine putovalo je u Gussing u Austriji da bi proširili postojeca i stekli nova znanja iz oblasti korišæenja obnovljivih izvora energije (biomase) za proizvodnju elektriène energije, toplotne energije i biogasa metana. U tehnološkom centru u Gussing-u uèenicima su održana predavanja, radionice i organizovani obilasci elektrana, škola, kulturnog centra, ribnjaka (Ramsarsko vlažno podruèje pod zaštitom Unesco-a), pijace organski proizvedene hrane, Tehnološkog muzeja u Beèu.

Cilj svih aktivnosti je da uèenici vide da je Gussing mesto koje proizvodi struju i toplotu za svoje potrebe, da istovremeno stvara i viškove istih koje prodaje i stvara profit, ulaže u nauku i misli na buduænost. Ljudi imaju visoko razvijenu ekološku svest, žive u lepom okruženju o kojem neprekidno brinu iz poštovanja prema prirodi i razvijenih estetskih vrednosti.

Izveštaj je pripremila Gordana Pajiæ, nastavnica biologije

Gussing je smešten u blizini austrijsko-madjarske granice, ima površinu 50 km2, 4100 stanovnika i pripada oblasti Burgenland.

Posle referenduma 1921. g. ova oblast je prešla iz maðarske države u državu Austriju. Posle pada „gvozdene“ zavese Gussing je bio industrijski nerazvijen, sa visokom stopom nezaposlenosti, lošom saobracajnom infrastrukturom. Austrijska vlada je 1982. g. istraživala razvijenost oblasti i ustanovila da je Gussing najnerazvijeniji distriht. Poljoprivredni struènjaci su predložili da se u ovom regionu proizvodi energija.

· 1982.g.- odlukom Skupštine zapoèeta je proizvodnja energije od raspoloživih resursa. Glavni obnovljivi izvor energije bilo je drvo, koriste se i solarna energija i poljoprivredna proizvodnja.

· 1990.g.-poèetak proizvodnje toplotne energije od biomase.

· 2001.g.-proizvodnja struje od biomase i preko solarnih panela.

· 2008.g.-poèetak proizvodnje teènih goriva.

· 2011.g.-proizvodnja gasa od otpada.

Do 2020. g. Gussing planira da postane nezavisan od fosilnih goriva, sa smanjenjem emisije štetnih gasova, prvenstveno ugljen-dioksida. To æe postici: izgradnjom mreže cevi za biogas, ubacivanjem još tri postrojenja za proizvodnju biogasa u postojeæi sistem postrojenja, izgradnjom malih toplana u selima i mreža za grejanje domaæinstava, radom na preèišæavanju biogasa da bi se mogao koristiti za automobile.

I DAN (08.09.-NEDELJA)

Polazak iz Bijeljine u 900. Putovanje preko Hrvatske i Slovenije do Szentgothhard-a (Maðarska). Smeštaj u hotelu, veèera.

II DAN (09.09.-PONEDELJAK)

900-1200:Predavanje na temu:Gussing-ov sistem snabdevanja energijom

Korišæenjem biomase, otpada pri poljoprivrednoj proizvodnji i solarne energije Gussing je došao do sledeæeg energetskog bilansa:

potrebe proizvodnja

toplota: 60 GWh 58 GWh

struja: 50,26 GWh 200 GWh

gorivo: 29 GWh 8,4 GWh

Emisija ugljen-dioksida iznosi 20000 t godišnje, da se koriste fosilna goriva emisija bi iznosila 70000 t.

1300-1700: Poseta elektranama

I poseta:Elektrana za proizvodnju gasa iz biomase Gussing

U gasifikacionom postrojenju se gasifikuje 60 t vlažnog drveta dnevno na 850o C. Posle gasifikacije,dobije se gas od koga se proizvodi struja,toplota i sintetièk gas za automobile. U laboratorijama rade amerièki i portugalski nauènici na poboljšavanju svojstava biogasa.

II poseta: Toplana Obersdorf

Tri farmera snabdevaju pedesetpet domaæinstava toplotnom energijom dobijenom sagorevanjem drvenih opiljaka. Priblizno 50 % površine distrihta Gussing prekriveno je prirodnim hrastovim i pošumljenim èetinarskim šumama smrèe i jele.

III poseta: Postrojenje za proizvodnju biogasa i organskog ðubriva od poljoprivrednog otpada Strem

Zelena masa se skladišti u vidu silaže za zimske potrebe. Biomasa podleže anaerobnoj fermentaciji u fermentoru. Delovanjem bakterija nastaje biogas meten i ugljen-dioksid. Generator proizvodi struju i toplotu,ostaje deo koji se koristi kao ðubrivo za organsku proizvodnju hrane. Od 11000 t biomase dobije se 2000000 m3 gasa.

III DAN (10.09.-UTORAK)

900-1100: Poseta Gimnaziji

U gimnaziji u Gussing-u školuju se uèenici stariji od èetrnaest godina.Gimnazija traje èetiri godine ali uèenici imaju moguænost da se istovremeno obuèavaju za jedno od sledeæa tri zanimanja: elektrièar, stolar, tehnièar za alternativnu energiju. Treæina od ukupno 300 uèenika opredele se za dva zanimanja, u tom sluèaju jedan dan nedeljno imaju popodnevnu praksu, a tokom raspusta moraju da rade mesec dana. Ukoliko se, nakon završene èetvorogodišnje gimnazije, opredele za jedno od ovih zanimanja, školuju se još godinu dana i stièu odgovarajuæu diplomu. U petoj godini ciklièno im se smenjuju, na svaka dva meseca, nastava i praksa.

Gimnazija je, u projektu koji finansira EU, postavila solarne ploèe za proizvodnju struje i grejanje na jednoj od školskih zgrada. Projekat je koštao 12000 evra a škola zaradi 5000 evra godišnje.

1100-1130: Obilazak kulturnog centra Gussing

U parku kulturnog centra Gussing postavljene su ploèe pokazatelji na temu korišæenja obnovljivih izvora energije. U dizajniranju tih ploèa uèestvovali su uèenici svih škola.

1230-1600: Obilazak srednje poljoprivredne škole

Muška i ženska srednja poljoprivredna škola je osnovana 1949.g., deèaci su se školovali za poljoprivredne poslove a devojèice za kuæne poslove. Ženska škola je ukinuta zato što nije bilo interesovanja sve do 1979.g. kada je uveden smer konjarstvo. Trenutno ima 112 uèenika i raspolaže domom za smeštaj svih uèenika. Uèenici se školuju na smerovima stoèarstvo i ratarstvo, od 37 èasova nedeljno imaju 10 èasova praktiène nastave.

Škola sama sebe snabdeva energijom i hranom. Poseduje 80 h obradive površine,bavi se uzgoje svinja i krava,poseduje deset konja smeštenih u obližnjoj ergeli èiji vlasnik poseduje dvadesetsedam grla.Zgrada škole je obnovljena 2001.g., u oktobru poèinje izgradnja novih pomoænih objekata na èijim krovovima æe biti postavljene solarne ploèe. Rad škole je u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu.

U pomoænim objektima škole nalaze se radionice za obradu metala i drveta koje koriste farmeri iz ove oblasti. Takodje, u ovim radionicama se obuèavaju uèenici radi sticanja osnovnih znanja iz oblasti obrade metala i drveta.

IV DAN (11.09.-SREDA)

1030-1300:Obilazak Tecniches museum Wien

Najzanimljiviji eksponati su roboti,avioni,mašine,automobili,vozovi,sateliti...

1300-1400: Ruèak u McDonalds-u i vožnja U-Bahnom

1400-1600:Obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti Beèa

V DAN (12.09.-ÈETVRTAK)

900-1200:Obilazak ribnjaka

Ribnjak je Ramsarsko vlažno podruèje pod zaštitom UNESCO-a,najveæe bogatstvo je 200 razlièitih vrsta ptica prisutnih zato što su jezera na putu seoba ptica selica,belorepi orao je najkrupnija ptica. Retka biljna vrsta je Utricularia,podvodna biljka koja lovi sitne ribe.

1200-1300: Poseta pijaci vina i organski proizvedene hrane

Bogata ponuda vina iz obližnjeg podruma èiji su objekti od gline,drveta,slame stari 200 godina.

1400-1600: Obilazak tvrdjave Gussing

Gisinška tvrdjava je sagradjena u XII veku na mestu benediktanskog samostana i smeštena je na vulkanu,okruzena vodom. U prošlosti je predstavlja vaznu liniju odbrane Gussing-a u razlièitim ratovima. Od 1980.g. do 1990.g. trajala je restauracija kojom je tvrdjava dovedena u izgled pre dvestotine godina.

VI DAN(13.08.-PETAK)

Povratak u Bogatiæ.

Nastavnica Gordana Pajiæ

VRH