18. Jun. 2021 Kонференција поводом завршетка пројекта „Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва”







Video prilog

Авлија одрживог развоја у Богатићу данас је била место одржавања завршне конференције пројекта “Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва“, који је трајао две и по године, а чији је носилац Царитас Шабац, са партнерима Општином Богатић и конзорцијумом социјалних кооператива Ц.О.С.Ðœ. из Италије. Укупна вредност овог пројекта је 205.555,24 евра, а целокупна акција део је глобалног пројекта „Подршка Европске уније активном укључивању младих”, укупне вредности 4.7 милиона евра, који финансира Европска унија и суфинансира Влада Републике Србије. Kонференцију је отворио Мирко Јањић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. “Овај пројекат за циљ је имао повећање могућности за запошљавање особа из друштва угрожених група, допринос и подстицај сектора социјалне економије и подизању свести о социјалним проблемима на општем нивоу у периоду од тридесет месеци колико је трајао. Пројекат се спроводи у оквиру лот-а два грант шеме “Активно укључивање”, а његов значај је боље упознавање локалних потенцијалних предузетника са социјалном економијом у целини, са могућностима које овај концепт доноси. Током имплементације пројекта, основана су два предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, „Социјална Синергија“ у Шапцу и „Авлија одрживог развоја“ у Богатићу и тиме значајно измењена слика социјалног предузетништва у две локалне самоуправе. Ова предузећа већ сада запошљавају преко 20 људи, од којих половину чине особе са инвалидитетом. Министарство рада доноси ново законодавство оквира за социјално предузетништво, а значај доношења закона о социјалном предузетништву лежи у чињеници да су у Републици Србији присутне различите организационе форме, са карактеристикама или елементима социјалног предузетништва. Још увек не постоји успостављен законодавни оквир којим би се на свеобухватан начин уредио однос области социјалног предузетништва и подстакао његов даљи развој. Позитивни ефекти успостављања законодавних оквира у овој области огледаће се у стварању још бољих услова за подстицање предузетништва, односно, предузетничког духа, а крајња последца биће побољшање општег животног стандарда грађана”, рекао је Мирко Јањић, Бројним присутним званицама на данашњем скупу обратио се и председник Царитас Србија, надбискуп београдски, Станислав Хочевар. “Kада кажемо Царитас, треба да се сетимо речи синергија. Синергија свих поједнаца, установа, држава и међународних организација читавог европског континента. Уважени зборе, данас славимо, управо дан плодова те синергије. У име Царитас-а се на посебан начин захваљујем свима који су учествовали у спровођењу овог пројекта, такође и државном секретару, представницима Европске заједнице социјалних установа из Италије, представницима локалне самоуправе у Богатићу, а посебно ми је драго да могу међу нама поздравити браћу свештенике Српске православне цркве. Сви заједно можемо показати шта је то социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва. Чули смо да су у ту сврху основана два социјална предузећа, једно овде, друго у Шапцу, тако да данас имамо прилику да констатујемо да сви заједно можемо више, а са осталим организацијама,од државе до Европске уније, можемо највише. Зато храбро даље”, истакао је у свом обраћању Станислав Хочевар. Општина Богатић и Царитас Шабац започели су сарадњу 2015.године и по оценама многих организација које су посетиле нашу општину концепт социјалне заштите најразвијенији је управо овде. “Захвалио бих се државном секретару који је данас са нама, надбискупу београдском, начелнику Мачванског управног округа, господину Kрасавцу и свим присутнима који данас подржавате наш рад и залагање. Сарадња Царитас-а Шабац и Општине Богатић је на завидном нивоу и драго нам је због тога. Доста тога је урађено претходних година и много тога још планирамо да урадимо у будућности. Захвалио бих се Министарству, које нас је и ове, као и претходних година подржало са наменским средствима и трансферима које, надам се, користимо на прави начин”, изјавио Милан Дамњановић, председник Општине Богатић. Резултате пројекта “Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва“ окупљенима је представио Мирољуб Николић, директор Царитас Шабац. “Овај дан од данас постаје веома значајан датум, како за Богатић, тако и за наш Царитас. Неки од вас се можда сећају да смо пре три године отворили дневни боравак за становање уз подршку лица са менталним потешкоћама и такође проширили услугу помоћи у кући за ову циљну групу. Тиме је општина Богатић заиста постала светионик у систему социјалне заштите у нашој земљи, са три лиценциране услуге намењене особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама, а са друге стране подршка старим лицима. 18.јун, датум изабран од стране Министарства, дан је када уз услуге додајемо могућност за запошљавање особа са инвалидитетом и на тај начин у овом делу наше лепе Мачве стварамо им предуслов за живот у заједници. Пројекат “Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва“ је настао на искуству од скоро две деценије рада Царитас-а Шабац, нарочито на подручју заштите менталног здравља, који као темеље има социјална предузећа и уградило је сва искуства у процес деинституционализације. Овде се не сме стати. Оквир за укључивање особа са инвалидитетом имамо, стога се мора наставити и са развојем социјалног предузетништва. Надамо се да ће искуства са овог пројекта помоћи да се створе бољи услови по угледу на позивитвна европска искуства, тамо где је појединац пре профита. Преко 400 учесника у ове две и по године трајања пројекта је чуло о социјалном предузетништву. Шездесет особа прошло је десет обука и регистровали смо два предузећа у којима сад ради 25 људи, од којих је 13 особа са менталним сметњама. Ово о чему говорим добија смисао и у извештају Центра за социјални рад, у коме је наведено да је у претходних осам година са територије општине Богатић, само седам особа отишло у неку институцију, прошле године ни једна, па мислим да као друштво морамо да смогнемо снагу да наставимо са оваквим примером, како бисмо имали још оваквих бројки”, истакао је Мирољуб Николић. Kонцепт социјалног предузетништва и социјално предузетништво у Србији присутнима је приближила Дина Ракин испред Kоалиције за развој солидарне економије. “Ја се надам да је ово што је покренуто у Царитас-у само почетак и да ћемо ми на основу оваквих примера имати још социјалних предузећа у Србији, како бисмо створили још бољи амбијент за развој једне нове парадигме развоја друштва, која не брине само о маргинализованим групама, већ и о животној средини и одрживости свега онога што је наше окружење. Ми као коалиција за развој солидарне економије се највише залажемо за успостављање једног позитивног екосистема који подразумева и разој једног регулаторног оквира и разних подршки. Новоформирана радна група у Министарству обећава, делује да препознајемо социјална предузећа и ван оквира само социјале заштите и надам се да ћемо неким заједничким радом доћи до тога да говоримо о социјалном предузетништву које се бави и радном интеграцијом, усоставља предузећа у области заштите животне средине, али и употребом технологија за бољи живот”, навела је Дина Ракин. Социјално предузетништво из европске перспецтиве и карактеристике социјалног предузетништва у италији представила је Мицхаела Вогриг, председница Kонзорцијума "Ц.О.С.Ðœ" Италиа. “Европска унија је још давно почела да разматра цео концепт другачије економије и већ 2011.године започела причу о социјалној економији и социјалном бизнису. И није случајно што је такав модел социјалне економије предложен баш после велике економске кризе, која је погодила свет три године раније, јер се показало да предузећа која се баве “обичном економијом” нису издржала ту кризу, због тога што се нису бавили људима, већ су се окренули сопственој добити. Важно је истаћи да је таква економија инклузивна, одржива, али не производи одређене бенефите само за себе, већ за целу заједницу. Управо је тај документ из 2011.године, као и многи други европски акти после тога, почео да карактерише социјалну економију и представио њене бенефите. Општи интерес је свакако оно што је основни циљ, а то је интеграција, али не профит”, објаснила је Мицхаела Вогриг. На тему “Kаква су социјална предузећа у Србији и каква им подршка треба” говорила је Ивана Станчић из организације “СМАРТ колектив”. "Тренутно је у изради нови европски акциони план за развој социјалне економије, где ЕУ препознаје и промовише овај модел као нови глобални модел пословања свих бизниса. Време је да сви кренемо да водимо рачуна и о људима и о планети, а не само о томе ко ће већи профит да направи. У том смислу социјална предузећа код нас, иако још увек немамо закон који каже "Ово је социјално предузеће", послују већ више од десет година. Имамо добре примере, добре моделе, који не послују само у области социјалних услуга, раде у области екологије, руралног развоја, развоја пољопривреде, задругарства, подршке женама из различитих тешко запошљивих група. Према нашим истраживањима, преко педесет посто социјалних предузећа подржава младе људе, не само оне са интелектуалним потешкоћама и особама са инвалидитетом, причамо о младима који излазе из домова за малолетничке преступнике и децу без родитеља, који немају даљу подршку у систему након што напуне 18 година. Ја молим све да се замисле и посматрају ово као модел који може да буде модел пословања будућности", рекла је Ивана Станчић. Циљеви пројекта „Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва“ били су: развој вештина људи са менталним сметњама у циљу подизања њихове запошљивости кроз оснивање социјалних предузећа; развијање добрих пракси за унапређење контакта између социјалног сектора и тржишта рада; подизање свести локалних и потенцијалних предузетника о могућностима социјалне економије и боља информисаност и побољшана сарадња између НВО сектора, предузетника, институција и доносилаца одлука. У складу са циљевима пројекта, одржано је 10 различитих обука за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом на којима је укупно 60 полазника добило прилику да стекне одређена знања и компетенције уз помоћ којих је лакше доћи до запослења, а неки од њих већ су у радном односу у претходно поменутим предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Богатићу и Шапцу. На данашњем скупу полазницима обука уручени су сертификати.

VRH