Javne ustanove

Slikarska kolonija

Slikarska kolonija
Slikarska kolonija
Slika Vite jurišiæa
Slika Vite jurišiæa
Slika Dragana Martinoviæa
Slika Dragana Martinoviæa
Slika Dragana Ðurièiæa
Slika Dragana Ðurièiæa
Anamarija Vartabedijan
Anamarija Vartabedijan
Goran Stojanoviæ
Goran Stojanoviæ
Neda Cakiæ
Neda Cakiæ
Savo Petkoviæ
Savo Petkoviæ
Nenad Mariæ
Nenad Mariæ

Od 1998. godine u Etno-parku u Sovljaku se organizuje Slikarska kolonija. Za deset godina, na koloniji je uèestvovalo oko 70 slikara, nastalo je oko 120 novih slika. Svaki od umetnika koji su uèestvovali na koloniji poklonio je organizatoru, Kulturno-obrazovnom centru, po jedno svoje delo.

Povodom jubileja, 10 godina Kolonije, krajem 2008. godine organizovana je retrospektivna izložba radova, a 27 najuspešnijih slika nastalih tokom 10 godina organizovanja kolonije, u martu 2009. godine mogli su da vide i posetioci Galerije Kulturnog centa u Šapcu.

Jubilej Slikarske kolonije „Sovljak“ obeležen je i štampanjem kataloga za koji je uvodni tekst napisao akademski slikar Dragan Martinoviæ. Ovaj tekst govori o zaèecima i razvoju slikarskog pokreta u opštini Bogatiæ. Likovni život u Maèvi nedvosmisleno je vezan zadve liènosti koje su iz nièega stvorile ono što nas danas okuplja i obavezuje.

Ranih pedesetih godina mladalaèki snovi dvojice prijatelja – Miliæa Stankoviæa od Maève i Milivoja Martinoviæa, kreæu put ostvarenja kroz upis ovog prvog na Likovnu akademiju, a drugog na pozorišnu. Želja da Maèva, zemlja talenovanih ljudi postane stecište kulturnih zbivanja poèela se ostvarivati. Martinoviæev prekid studija glume vratio ga je paralelnoj ljubavi – slikarstvu. Miliæevo okonèanje studija je znaèiloda treba nešto uèiniti sa Maèvom i Maèvanima. U potkrovlnom ateljeu Milivoja Martinoviæa sve èešæe su se okupljali ljubitelji palete: Dragiæ Sokiæ, Vita Jurišiæ, Dejan Kojiæ, Petar Beriæ, Boban Beriæ – Dutin, SlikaDraganaMartinovica m.jpgBata Vešiæ i mnogi drugi koji, nažalost, nisu istrajali. Ovi susreti su bili obavezni o velikim praznicima, kad Miliæ dolazi u Maèvu da obidje roditelje i donese novosti iz evropskih metropola. Varljivog leta 68 Miliæ kreæe sa gradnjom ubrzo èuvene Radovan kule na koju dolazi elita ondašnje jugoslovenske kulture, kao i uèesnici prvog Festa sa Kirkom Daglasom na èelu. Tim èudnim zdanjem šetala su mnoga velika imena raznih umetnosti.

Maèvanska slikarska škola je pored èuvene hlebske bila centar okupljanja ljubitelja umetnosti celog sveta.Radoznale oèi deèaka – momèiæa Mikana Anièiæa, Dragana Martinoviæa, Jeremije Stude i Purce iz Šapca radoznalo su èekale Miliæev poziv za prikljuèenje. Maèvani su izlagali po Rimu, Beèu, Ženevi... Najmladji kreæu Miliæevim putem, upisuju akademiju.Zimske veèeri 76 provode u tek zaèetom Etno-parku u Sovljaku, èiji su idejni tvorci Miliæ i Martin. Èetvorica slikara – Dragiæ Sokiæ, Vita Jurišiæ i oba Martina, to se pamti kao prvi saziv likovne kolonije, propraæen podrškom Zdravka Jerotiæa, Dragoslava Dakiæa – ondašnjih poslenika kulture. Iz tada žive likovne sekcije nastavnika Rada Torbice izdvaja se Dragan Djurièiæ koji je polovinom osamdesetih došao u rodni Bogatiæ sa završenih studija. Njegovo pitomo lice i slikarstvo su naišli na retku blagonaklonost vlasti. On godinama prve nedelje uavgustu kada su i „Hajduèke SlikaDraganaDjuricica m.jpgveèri“ okuplja maèvanske slikare u Sovljaku i to postaje tradicija. Njegovom preranom i iznenadnom smræu kolonija ne gubi na zamahu jer su èesto prisutni Dragan Martinoviæ, Nenad Stankoviæ – sinovac Miliæa od Maève, èlan Esnafa Dragan Djakoviæ i Branko Stankoviæ, istorièar iz Bogatiæa, stali na raspolaganje Kulturno-obrazovnom centru, kao glavnom organizatoru. Ovaj tim se odluèuje na osveženje sa nadom da æe prisustvo studenata i gostiju iz drugih sredina biti motivacija i pokretaè. Tako veæ nekoliko godina koloniju u Sovljaku poseæuju i drugi umetnici iz bivše Jugoslavije. Na ovaj naèin umetnici kao gosti postaju promoteri lepota maèvanskog kraja i likovne kolonije u Sovljaku. Posebnu vrednost ovoj koloniji daju sami meštani sela Sovljak koji svojim zauzimanjem podržavaju posloviènu sliku o maèvanskoj gostoljubivosti.

Autor: Dragan Martinoviæ.

Na desetoj slikarskoj koloniji, od 3 do 8. avgusta 2008. godine uèestvovalo je pet akademskih slikara: Anamarija Varatabedijan, Neda Cakiæ, Nenad Mariæ, Savo Petkoviæ i Goran Stojanoviæ. Održavanje Kolonije, uz Skupštinu opštine Bogatiæ finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture. Medijski sponzor bila je Regionalna Televizija „Šabac“, koja je u svom programu izveštavala o svim aktivnostima za vreme trajanja kolonije, predstavnici organizatora i sami slikari su gostovali u programu, a po završetku Kolonije na ovoj Televiziji je prikazana poluèasovna reportaža.

Svih pet slikara su domaæinima ostavili po jedno svoje delo, koje æe se èuvati u trajnoj postavci.

VRH